MRAVI

Sve što treba da znate o mravima

Idu, idu mravi po zelenoj travi

Prvi idu đaci, đaci veseljaci

Drugi idu tate a mame ih prate

Treći su redari da se red ne kvari

A na kraju reda ide stari deda...

Sve o mravima
Mravi pripadaju redu opnokrilaca

Mravi (lat. Formicidae) su deo porodice insekata koja živi u velikim organizacionim zajednicama pripadaju redu opnokrilaca. Smatra se da mravi postoje na zemlji već više od 100 miliona godina. Pretpostavlja se da postoji više od 20 000 različitih vrsta, a interesantno je da prema nekim izvorima, ukupna težina svih mrava na svetu je približno jednaka ukupnoj težini svih ljudi. 

KOLONIJE MRAVA I NJIHOV ŽIVOT

Kao što znate, retko kada ćete videti mrava samog. Ukoliko ga i vidite, znajte da je zalutao negde, i da se udaljio od svoje „porodice.“ Mravi su poznati po tome što žive u grupama i zajednički stvaraju jednu izuzetno organizovanu zajednicu.

Kako bi se izborili sa životnim izazovima, mravi su primorani da rade zajedno i iz tog razloga svaki mrav ima svoju ulogu: mrav koji osniva koloniju, mrav koji gradi dom, mrav koji pronalaze hranu, mrav koji štititi zajednicu od neprijatelja. Za sve to važan je timski rad.

Vojska mrava je izuzetno brojna kud god da krene. Pošto ne mogu da se oslone na vid, mravi na čelu kolone luče hemijsku supstancu koja se zove feromon, kao jasan trag koji saborci treba da slede. Za dešifrovanje hemijskog koda, mravima je potrebno veoma razvijeno čulo njuha.

Mravi formiraju kolonije koje se uglavnom sastoje od sterilnih, bezkrilnih ženki koje formiraju kaste „radnika“, „vojnika“, ili drugih specijalizovanih grupa. Skoro sve kolonije mrava takođe sadrže nekoliko plodnih mužjaka koji se nazivaju „trutovima“, i jednu ili više plodnih ženki koje se nazivaju "kralјicama". Kolonije su opisivane kao superorganizmi, zato što se čini da mravi deluju kao ujedinjeni entitet, kolektivno radeći na održavanju kolonije.

ISHRANA MRAVA

Ovi insekti imaju više od četiri stotine receptora mirisa ‒ pet puta više od bilo koje druge vrste insekata. Zahvaljujući tome, više hiljada mrava brzo stiže kako bi zajednički uspešno lovili. Lovci imaju vilice oštre kao žilet kojima začas iseku plen.

Za samo godinu dana, jedna kolonija mrava uhvati, ubije i pojede deset miliona životinja. Mravi radnici vilicama seku lišće. Potom ga drugi odnose nazad u koloniju.

Pod zemljom, mravi žvaću lišće da bi se dobila gusta kaša. Ona se zatim koristi kao kompost za uzgajanje posebne vrste gljiva koju mravi mogu da jedu. Ovo rade pedeset miliona godina, što ih čini najranijim farmerima na svetu.

Kolonija mrava (koja može brojiti oko 20 miliona mrava) može imati jednu (monogine) ili nekoliko (poligine) matica. Svi mravi iz jednog mravinjaka stvaraju tesno povezanu zajednicu, međusobno se raspoznaju po mirisu. Prema mravima iz drugih mravinjaka većina se mravlјih vrsta odnosi neprijatelјski.

 

Sve što treba da znate o mravima
Mravi još jedino nisu naselili Antartik

RASPROSTRANJENOST I VRSTE MRAVA

Mravi su kolonizovali skoro svaku oblast Zemlјe. Jedina mesta koja nisu prirodna staništa mrava su Antarktik i nekoliko udalјenih ili pak negostolјubivih ostrva.

Najpoznatije su vrste: šumski mrav (Formica rufa), veliki mrav (Camponotus herculeanus), drvotočni mrav (Lasius fuliginosus), livadni mrav (Lasius flavus), crveni amazonac (Polyergus rufescens).

Leti se pojave krilate polne životinje koje izleću iz mravinjaka u rojevima i u letu se pare. Nakon toga mužjaci uginu, a ženkama otpadnu krila te ih radnici odnesu nazad u mravinjake da nose jajašca ili one osnuju s delom "radnika" nove mravinjake. Ženke za vreme parenja smeste semene ćelije mužjaka u posebnom delu svog polnog sistema i one se koriste za oplođivanje jajašaca tokom celog njihovog života. Ženke mrava dožive i 15 godina.

Mravima se u Evropi hrane ptice (posebno veliki detlić, zelena žuna, crna žuna), gušteri, manje zmije, vodozemci, kukci (npr. mravlјi lav), paučnjaci, pa i divlјe svinje, a mravojedima (koji žive u Srednjoj i Južnoj Americi) su uz termite mravi glavna hrana.

Mravi i njihove larve se jedu u raznim delovima sveta. Jaja dve vrste mrava se koriste u Meksičkim eskamolama. Ona se smatraju formom insektnog kavijara i mogu se prodati po relativno visokoj ceni, jer su sezonska i teško se nalaze. U Kolumbijskom departmanu Santander, hormigas culonas (u slobodnom prevodu „mravi velike zadnjice“) Atta laevigata se živi prže i jedu.

Sign In