SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O DERATIZACIJI

Sve što treba da znate o deratizaciji

Do sada ste u svakodnevnom govoru često mogli da čujete da neko koristi termine dezinsekcija i deratizacija, ali iskreno govoreći, većina ljudi ne zna tačno šta oni znače.

Šta je deratizacija?

Deratizacija predstavlja skup mera ili postupaka koji se sprovode u cilju smanjenja populacije štetnih glodara, najčešće pacova i miševa.  Postoje tri vrste metoda suzbijanja: biološka, mehanička i hemijska.

  • Biološke metode – su metode regulacije one vrste koji postoje u samoj prirodi i podrazumevaju upotebu grabljivica kao što su lisice, orlovi, vrane, mačke i ostale životinje koje koriste glodare kao hranu.
  • Mehaničke i fizičke mere – se odnose na upotrebu mehaničkih sredstava kao što su mišolovke i lepak ili nalivanje vode u rupe i kopanje zaštitnog jarka. 
  • Hemijske mere – koje obuhvataju upotrebu hemijskih sredstava, rodenticida (biocidni proizvodi).

Da li su glodari opasni za ljude i životinje?

Iako su deo ekosistema i imaju značajnu ulogu u njemu, glodari mogu naneti velike ekonomske i zdravstvene štete kako ljudima tako i domaćim životinjama i kućnim ljubimcima. 

Sa ekonomske tačke gledišta, štetni glodari konzumiraju, oštećuju i zagađuju velike količine hrane i robe u skladištima ili na gazdinstvima, a svako ko je ikada imao miša u kući dobro zna koliku štetu on može naneti vašem nameštaju, kablovima i hrani. Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatak 1995. godine, da su glodari pruzrokovali štetu od čak 75 milijardi dolara.

Pored ekonomske štete, glodari su odgovorni za transmisiju mnogih zaraznih bolesti, takođe, su prirodni rezervoari mnogih patogena. 

Gledajući u nazad, kroz istoriju, možemo videti strašne epidemije koje su odnele veliki broj života a prouzrokovane su glodarima.

Među najpoznatijim bolestima su leptospiroza, salmoneloza i tularemija.

Zbog toga, ljudi su bili primorani da smišljaju načine za borbu protiv glodara. Prve poznate metode su bile mešanje brašna sa  tucanim staklom, i one nisu bile sasvim uspešne. Stoga se ubrzo moralo preći na nešto ofanzivnije metode koje su podrazumevale akutne otrove poput arsenov-trioksida, fosfora i talijum sulfata. 

Međutim, pokazalo se da su ta jedinjenja otrovna ne samo za glodare već i za životinje i ljude, i tako je moralo da se pronađe bolje rešenje za hemijsku borbu protiv glodara, i zato su danas u upotrebi rodenticidi.

KAKO SE VRŠI DERATIZACIJA RODENTICIDIMA I KAKO ONI DELUJU?

Da bismo razumeli kako rodenticidi deluju na glodare, potrebno je shvatiti njihov model ponašanja i ishrane.

KAKO DELUJU RODENTICIDI?

Prilikom uzimanja nepoznate hrane, pacovi prvo puste jednu jedinku da je proba, pa tek, ukoliko je hrana bezbedna, uzimaju je i ostali. 

Iz tog razloga rodenticidi moraju da imaju odloženo dejstvo od nekoliko dana. Do uginjavanja dolazi između trećeg i šestog dana, u zavisnosti od vrste glodara, a kod pacova najkasnije do devetog dana. 

Postavljanje  rodenticida se ponavlja sve dotle dok ih glodari uzimaju. Kada prestanu da ih uzimaju, znači da ih više nema živih u bližoj okolini. Više od 90% jedinki ugine u jazbinama, gde traže mesto za hlađenje obzirom, da zbog unutrašnjeg krvarenja imaju povišenu telesnu temperaturu. 

Prvi savremeni rodenticidi s antikoagulantnim dejstvom, namenjeni uništavanju glodara su svrstani u tzv. PRVU GENERACIJU PREPARATA, koji korišćeni za uništavanje pacova i miševa dovode do njihovog uginuća tek posle nekoliko konzumiranja.

Uz rodenticide prve generacije sve se više koriste RODENTICIDI DRUGE GENERACIJE, koji za razliku od ovih prvih izazivaju smrt kod glodara već posle jednog konzumiranja i koriste se na svim mestima gde je konstatovano da su glodari stekli rezistenciju na preparate prve generacije.

Rodenticidi se prema načinu i brzini delovanja dele na:

  • brzo-delujuće, akutne rodenticide,
  • sporo-delujuće, hronične, antikoagulantne rodenticide,
  • repelente – sredstva za odbijanje glodara;
  • hemosterilante – hemijska jedinjenja koja izazivaju trajni ili privremeni sterilitet kod glodara.

U procesu deratizacije Ekosan koristi rodenticide odobrene od strane referentnih ustanova sa podacima o bezbednosti (rešenja i MSDS liste)

Svi preparati koje proizvodi Ekosan sadrže gorku materiju Bitrex® koja kod ljudi i životinja izaziva povraćanje (odbojnost), dok kod glodara ne izaziva nikakvu reakciju.

KAKO SE VRŠI DERATIZACIJA?

Potrebno je sagledati kompletan objekat i okolinu, utvrditi prisustvo glodara, na osnovu ekskreta, neprijatnog mirisa ili oštećenja karakterističnih za aktivnost glodara. Na osnovu namene objekta, epidemiološke situacije ili zahteva standarda pristupa se izvođenju deratizacije kao: 

  • opšte mere 
  • sistematske deratizacije 
  • po epidemiološkim indikacijama 
  • prema HACCP indikacijama 

KAKO SE RODENTICIDI POSTAVLJAJU?

Na otvorenim površinama i u okolini objekta rodenticidi se postavljaju u rupe, skrivena mesta i odvodne kanalizacione kanale i svim drugim pogodnim mestima, tako da ih ne mogu konzumirati ne-ciljani - nontarget organizmi (ptice, zečevi, divlje životinje, ...).

Prilikom spoljne deratizacije potrebno je misliti i na zaštitu životne sredine i preparate pravilno dozirati. U koliko je visoka infestacija glodara, sačekati par dana, pa ponoviti tretman.

Spoljna deratizacija, postavljanje i zamena mamaca, izvodi se uz  dogovor sa naručiocima.

DA LI JE DERATIZACIJA OPASNA ZA LJUDE?

Kao što smo već pomenuli, svi preparati koje Ekosan proizvodi sadrže Bitrex®. To je materija izrazito gorkog ukusa, koja bi i kod ljudi i kod životinja izazvala povraćanje. 

Samim tim, vrlo je teško uneti u organizam bilo koji od ovih preparata slučajno, bez da ne primetite šta ste uzeli. 

KOJE VRSTE GLODARA POSTOJE U SRBIJI?

Glodari su najveći red sisara, i poznato je oko 2 270 vrsta koje žive širom sveta u raznolikim uslovima. Najveći glodar je kapibara, a najmanji pigmejski skočimiš. 

Bitno je napomenuti da nisu svi glodari štetni, neki su zaštićeni zakonom a neki su, poput hrčka ili morskog praseta, među omiljenim kućnim ljubimcima.

Što se štetnih glodara tiče, u našoj zemlji je poznato oko 30 vrsta koje imaju oko  60 podvrsta koje spadaju u 5 familija.

U kućama i na poljoprivrednim imanjima najčešće možemo naići na predstavnike 2 familije, a to su Familija Muridae  i familija Microtinae. 

  • FAMILIJA MURIDAE (miševi u užem smislu) i to DOMAĆI MIŠ (Mus musculus), POLJSKI MIŠ (Apodemus agrarius) i dva pacova, SIVI PACOV (Rattus norvegicus) i CRNI PACOV (Rattus rattus), kao i
  • FAMILIJA MICROTINAE čiji je glavni predstavnik POLJSKA VOLUHARICA (Microtus arvalis).

Ove vrste pacova i miševa su najplodnije vrste među sisarima. Ženka domaćeg miša okoti 6 do 10 puta godišnje po 6 do 8 mladih, pa i više od toga. 

Ženka SIVOG PACOVA okoti 3 do 8 puta godišnje po 6 do 12 mladih, pa čak može i da okoti i do 16 mladih.

Za 3 godine od jednog para pacova teoretski je moguće da bude čak i 250.000 potomaka.

Poznato je da pacovi i miševi spadaju u grupu glodara. To ime samo za sebe kaže da oni glođu hranu, a to je zato što im zubi stalno rastu i godišnje pacovima mogu da izrastu 13 cm (teoretski, kada ih ne bi trošili). Ta činjenica im nameće potrebu da glođu razne materijale da bi ih potrošili i naoštrili, pa zato oglođu neke materijale koji im inače ne koriste za ishranu, a na njima naprave ogromne štete. Ekonomske štete koje glodari prouzrokuju stanovništvu na svetskom nivou mere se milijardama dolara. 

PREVENCIJA POJAVE GLODARA

Iako je nemoguće da u potpunosti sprečite pojavu glodara i drugih štetočina, naročito ukoliko živite okruženi prirodom, postoje određene mere koje bi trebalo preduzeti da biste smanjili šansu za tako nešto.

  • Održavajte čistoću prostora u kojem boravite da se glodari više ne bi ponovo pojavljivali.
  • Ne ostavljajte hranu napolju, naročito pazite na otpatke. Ukoliko ne osete mrvice i miris hrane, neće imati šta da traže kod Vas.
  • Ostatke hrane držite u posudama sa vakuumskim zatvaračem.
  • Redovno usisavajte i izbacujte smeće.
  • Posebnu pažnju posvetite na kanalizacione, toplotne i vodovodne cevi, koje glodari koriste kao put do unutrašnjosti ljudskih staništa.

Sign In