Bubašvabe su jedni od najotpornijih živih bića
Prvo osećanje koje dobijemo kada pomislimo na bubašvabe nam je gađenje. Međutim, one su na neki način i fascinantne.
Za njih se kaže da su najotpornija i najprilagodljivija živa bića. Potiču iz doba dinosaurusa, a u nastavku pročitajte koje su to njihove osobine, koje su im omogućile da budu gotovo jedine koje su preživele nuklearnu katastrofu u Černobilju:
- Fizionomija tela - Vrlo su okretne i fleksibilne - bubašvabe mogu da sabiju svoje telo (40-60%) do te mere da im omogućava da prolaze kroz najsitnije otvore i rupice. One najpre svojim antenama istražuju prostor u koji će ući, a potom proturaju prednje noge. Imaju tri para jakih nogu za izuzetno brzo kretanje. Kada uslovi to zahtevaju, u stanju su da se kreću na samo dve noge, i to brzinom od 1,5 metra u sekundi. Mogu da podnesu težinu do 900 puta veću od svoje. Neverovatno je da će otkinuta noga, ponovo izrasti za neko vreme, a još fascinantnije da mogu da prežive 7 dana bez glave.
- Čulo mirisa im je natprirodno oštro i izuzetno razvijeno tako da će nepogrešivo pronaći ostatke hrane u vašem domu.
- Poseduju izuzetno čulo vida. Svojim očima mogu videti prostor u punom luku tj vide svih 360 stepeni bez potrebe da okreću glavu ili telo.
- Same mogu da proizvode antibiotike tako da ukoliko su izložene fekalijama, bakterijama, otrovima i drugim patogenima one će ostati zdrave. Poznato je da imaju jak imun sistem što ih čini otpornim na razne mikrobe.
- Mogu jesti apsolutno sve - biljke, mrtve životinje, druge insekte, karton, dlake, drvo, izmet i iznenadićete se - međusobno, tj kanibali su i jedu druge mrtve bubašvabe.
- Imaju najduži genom od svih insekata na planeti - to znači da su tokom stotina miliona godina stekle veliku otpornost i razvile razne mehanizme preživaljvanja
- Ženke bubašvaba su veoma plodne i mogu da polože veliku količinu larvi iz kojih će se kasnije razviti na stotine i hiljade novih jedinki
- Čak, iako znamo da ne vole zimu, mogu da se adaptiraju i podnesu temperature ispod nule.
- Bez hrane mogu da žive i do mesec dana, bez vode do 7 dana, a bez vazduha do 40minuta.
- Sproveden je jedan, rekli bismo, čudan test, za čije potrebe je određen broj bubašvaba poslat u svemir, kako bi se testirale njihove reakcije. Krajnji rezultat testa pokazao je da su bubašvabe iz svemira vremenom postale, brže, snažnije i teže, nego one koje su živele u uobičajenim uslovima na Zemlji.
Sve su to karakteristike kako su bubašvabe preživele razne ekstremne situacije kroz istoriju i razlog neverovatne moći preživljavanja od ledenih doba do nuklearnih katastrofa.
Zašto se bubašvabe prevrću na leđa?
Da li ste znali i ove zaniljivosti o bubašvabama?
- Bubašvabe imaju i pozitivnu ulogu u planetarnom ekosistemu - ispuštaju velike količine gasova - posebno azota, što čini zemlju vrlo plodnom.
- Naučnici su utvrdili da bubašvabe imaju tipove ličnosti kao i ljudi.
- Izuzetno su društvena i socijalna bića. Ukoliko duže vreme borave potpuno same, vremenom im postaje loše i mogu da se razbole i uginu, zbog usamljenosti.
- Poznate su po brzini pa se u Brizbejnu, u Australiji, poslednjih nekoliko decenija, održava svetsko prvenstvo u trkanju bubašvaba
- Bubarusa se povlači i traži novo stanište ako se u kući pojavi crna bubašvaba
- Najmanja bubašvaba koja živi u tropskim šumama u gnezdima mrava, ima raspon krila od samo četiri milimetra, dok su najveće madagaskarske bubašvabe - 7cm i australijske - 8cm, koja može da dostigne težinu kokošijeg jajeta.
- Bubašvabe kada umiru, izgube snagu u svojim mišićima i nogama i zato najčešće umiru na leđima.
