Bubašvabe (lat. Blattodea, Blataria) su primarno krilati insekti sa oko 4500 vrsta. Većina ih se može pronaći u tropskim predelima, naročito u šumama ekvatorijalnog pojasa. Svega desetak vrsta se prilagodilo umerenoj klimi. Biolozi su ustanovili da su se bubašvabe pojavile na Zemljinom tlu 120 miliona godina pre dinosaurusa.
SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O BUBAŠVABAMA I BUBARUSAMA
Upoznajte se sa njihovim uobičajenim ponašanjem i navikama
Razlika između bubašvabe i bubaruse
Iako razlikujemo veliki broj vrsta bubašvaba, kod nas su najzastupljenije dve vrste:
- Smeđa (nemačka, kuhinjska) bubašvaba , u narodu poznata kao Bubarusa, ili “kuhinjski žohar”, iz roda „Blattella germanica“.
Dužina : 1.2 - 1.5 cm, životni vek: 6-9 meseci, retko leti
Verovatno najčešća vrsta kod nas, obožavaju kuhinje i čini se da nisu sposobne da žive bez ljudskih staništa
- Crna (orijentalna,standardna) bubašvaba iz roda “Blatta orientalis”
Dužina : 2.5 - 5.0 cm, životni vek: 9-18 meseci, ne leti
Crne bubašvabe preferiraju hladnije i vlažnije lokacije, pa se često mogu pronaći u kanalizaciji ili podrumima, a nisu im strane ni vodovodne cevi, lavaboi, toaleti i sl.
Iako rodbinski dosta slične, ove dve vrste se fizionomski potpuno razlikuju. U objektima gde borave skoro nikada nećete zateći istovremeno dve vrste bubašvaba - jedna vrsta najčešće isključuje postojanje druge koja je u brojčanoj prednosti.
Razloge za to treba traziti u bržoj reprodukciji Bubarusa koja moze biti 100 puta reproduktivnija od standardne crne bubašvabe. Velike crne bubašvabe retko kada dolaze do kuhinje za razliku od bubarusa, ali zato zna biti jako često u parketu, šupljinama, pukotinama, spavaćim sobama, iza kreveta, garažama, podrumima, tavanima itd..
Materijalne štete i zaraze koje šire bubašvabe i bubaruse
Bubašvabe mogu da izgrickaju maltene sve, stoga mogu da pričinjavaju kvarove na osetljivim elektronskim uređajima, aparatima i mrežama. Posledice mogu biti požari, skupe popravke il kvarovi bele tehnike. Takođe, mogu da izgrizu brojne drvene i celulozne materijale - ormane, nameštaj, kutije, knjige, kožu itd
Bubašvabe nisu direktni prenosioci ovih bolesti, Poznato je da bubašvabe šire bakterije koje uzrokuju bolesti, one se prenose hranom i doprinose kontaminaciji prehrambenih proizvoda.
Uobičajene bakterije koje šire bubašvabe su:
- Salmonela
- Ešerihija koli
- Streptokoka
- Stafilokoka
Ako uzmemo u obzir da su bubašvabe svaštojedi i da jedu skoro sve, biljke, druge insekte, dlake, karton, drvo, fekalije, pa čak i druge bubašvabe, onda ne treba da nas čudi njihova sposobnost da kontaminiraju sve što dotaknu. Važe za jedan od najotpornijih organizama, njihova otpornost i sposobnost preživljavanja su fascinantnte, a o tome smo već pisali u našem tekstu "Kako su bubašvabe preživele nuklearnu katastrofu u Černobilju?"
Da li bubašvabe ujedaju?
Bubašvabe ne ujedaju ljude ako postoje drugi izvori hrane, osim u ekstremnim slučajevima gde je populacija bubašvaba velika i kada hrana postane ograničena.
Najozbiljniji slučajevi ujedanja ljudi bubašvabama zabeleženi su na brodovima. Dokumentovano je da su neke bubašvabe na pomorskim brodovima postale toliko brojne da su grizle kožu i nokte onima na brodu usled nedostatka hrane. Neki mornari su čak nosili rukavice kako bubašvabe ne bi mogle da im grizu prste.
Gde najčešće žive bubašvabe I bubaruse?
Bubašvabe najčešće naseljavaju vlažne i tople sredine za život i razmnožavanje - stanove, kuće, restorane ili hotele koji nisu higijenski održavani, gde mogu naći ostatke hrane ili otpatke.
Skrivaju se u mračnim, osamljenim područjima, u kuhinjama i kupatilima, električnim instalacijama i elektronskim uređajima poput frižidera, vešmašina, kompjutera, štekera itd jer ih privlači toplota. Možete ih videti oko kanalizacionih, vodovodnih i grejnih cevi. Često se zavlače u gipsane plafone i lajsne, između pločica, pukotina u parketu, laminatu, iza ormana ili kreveta, iza kartona, ispod česma, iza lavaboa itd.
Većina bubašvaba se danju skriva u mračnim, osamljenim područjima a najaktivnije su noću, za to vreme traže hranu i pare se. Prisutne su tokom svih godišnjih doba, nešto ređe zimi, kada ulaze u stanje hibernacije sve do povećanja temperatura.
Kako ulaze u vaš dom?
Kanalizacioni putevi su najčešći način na koji bubašvabe (najčešće crne) prodiru u stanove, ali ovi lukavi insekti dospevaju čak i u solitere gde problem kanalizacije ne postoji, putem ventilacionih otvora. Najmanja pukotina u zidu ili oko pomenutih cevi biće dovoljna da se kroz nju uvuku pljosnata tela bubašvabe.
Ako ste propustili pročitajte i...
