KAKO SU BUBAŠVABE PREŽIVELE NUKLEARNU KATASTROFU U ČERNOBILJU?

Saznajte zašto su bubašvabe toliko fascinantne

Buba rus
Bubašvabe su jedni od najotpornijih živih bića

Prvo osećanje koje dobijemo kada pomislimo na bubašvabe nam je gađenje. Međutim, one su na neki način i fascinantne.
Za njih se kaže da su najotpornija i najprilagodljivija živa bića. Potiču iz doba dinosaurusa, a u nastavku pročitajte koje su to njihove osobine, koje su im omogućile da budu gotovo jedine koje su preživele nuklearnu katastrofu u Černobilju:

  • Fizionomija tela - Vrlo su okretne i fleksibilne - bubašvabe mogu da sabiju svoje telo (40-60%) do te mere da im omogućava da prolaze kroz najsitnije otvore i rupice. One najpre svojim antenama istražuju prostor u koji će ući, a potom proturaju prednje noge. Imaju tri para jakih nogu za izuzetno brzo kretanje. Kada uslovi to zahtevaju, u stanju su da se kreću na samo dve noge, i to brzinom od 1,5 metra u sekundi. Mogu da podnesu težinu do 900 puta veću od svoje. Neverovatno je da će otkinuta noga, ponovo izrasti za neko vreme, a još fascinantnije da mogu da prežive 7 dana bez glave.
  • Čulo mirisa im je natprirodno oštro i izuzetno razvijeno tako da će nepogrešivo pronaći ostatke hrane u vašem domu.
  • Poseduju izuzetno čulo vida. Svojim očima mogu videti prostor u punom luku tj vide svih 360 stepeni bez potrebe da okreću glavu ili telo.
  • Same mogu da proizvode antibiotike tako da ukoliko su izložene fekalijama, bakterijama, otrovima i drugim patogenima one će ostati zdrave. Poznato je da imaju jak imun sistem što ih čini otpornim na razne mikrobe.
  • Mogu jesti apsolutno sve - biljke, mrtve životinje, druge insekte, karton, dlake, drvo, izmet i iznenadićete se - međusobno, tj kanibali su i jedu druge mrtve bubašvabe.
  • Imaju najduži genom od svih insekata na planeti - to znači da su tokom stotina miliona godina stekle veliku otpornost i razvile razne mehanizme preživaljvanja
  • Ženke bubašvaba su veoma plodne i mogu da polože veliku količinu larvi iz kojih će se kasnije razviti na stotine i hiljade novih jedinki
  • Čak, iako znamo da ne vole zimu, mogu da se adaptiraju i podnesu temperature ispod nule.
  • Bez hrane mogu da žive i do mesec dana, bez vode do 7 dana, a bez vazduha do 40minuta.
  • Sproveden je jedan, rekli bismo, čudan test, za čije potrebe je određen broj bubašvaba poslat u svemir, kako bi se testirale njihove reakcije. Krajnji rezultat testa pokazao je da su bubašvabe iz svemira vremenom postale, brže, snažnije i teže, nego one koje su živele u uobičajenim uslovima na Zemlji.

Sve su to karakteristike kako su bubašvabe preživele razne ekstremne situacije kroz istoriju i razlog neverovatne moći preživljavanja od ledenih doba do nuklearnih katastrofa. 

Bubašvaba na leđima
Zašto se bubašvabe prevrću na leđa?

Da li ste znali i ove zaniljivosti o bubašvabama?

  • Bubašvabe imaju i pozitivnu ulogu u planetarnom ekosistemu - ispuštaju velike količine gasova - posebno azota, što čini zemlju vrlo plodnom.
  • Naučnici su utvrdili da bubašvabe imaju tipove ličnosti kao i ljudi.
  • Izuzetno su društvena i socijalna bića. Ukoliko duže vreme borave potpuno same, vremenom im postaje loše i mogu da se razbole i uginu, zbog usamljenosti.
  • Poznate su po brzini pa se u Brizbejnu, u Australiji, poslednjih nekoliko decenija, održava svetsko prvenstvo u trkanju bubašvaba
  • Bubarusa se povlači i traži novo stanište ako se u kući pojavi crna bubašvaba
  • Najmanja bubašvaba koja živi u tropskim šumama u gnezdima mrava, ima raspon krila od samo četiri milimetra, dok su najveće madagaskarske bubašvabe - 7cm i australijske - 8cm, koja može da dostigne težinu kokošijeg jajeta.
  •     Bubašvabe kada umiru, izgube snagu u svojim mišićima i nogama i zato najčešće umiru na leđima.

Ako ste propustili pročitajte i...

Sign In