ŠTA JE KRPELJ?
Za početak, da li znate da krpelji nisu insekti, kao što mnogi misle, već su zglavkari, tačnije paukovi? Ove sićušne krvopije sa počecima toplog vremena (od aprila do oktobra) postaju aktivni i počinju da traže svog domaćina. Krpelji poseduju detektore koji reaguju na promenu svetlosti, temperaturu, miris, pa čak i na ugljen dioksid. S obzirom da se ne kreću mnogo, taj period čekanja domaćina nekada može da traje i do nekoliko godina.
LAJMSKA BOLEST
Kada napokon pronađu “žrtvu” (najčešće druge životinje, ali neretko i ljude), krpelji ne ujedaju odmah, već traže područja gde je koža najmekša. Nakon konzumiranja krvi, uvećavaju svoju telesnu težinu i do 400 puta. Ono što krpelje čini opasnim je da prilikom uboda mogu da prenesu veliki broj virusa i bakterija. Najzastupljenija bakterija kojom krpelj može biti zaražen je Borrelia, koja je uzročnik, svima nama poznate Lajmske bolesti. Lajmska bolest je registrovana 1975. godine, a prema nekim procenama, do 40% krpelja u Srbiji je zaraženo Borreliom! Ipak, ova bakterija ne mora da bude opasna, naročito ukoliko se ubod krpelja ustanovi u prva 24 sata.
