šta su krpelji i gde se najčešće kriju?

Krpelj na listu
Krpelji se ubrajaju u porodicu zglavkara

Šta je krpelj?

Da li znate da krpelji nisu insekti?

Krpelji su zapravo zglavkari, tačnije paukovi.

Ako pažljivo pogledate krpelja, on na neki način podseća na pauka sa četiri para nogu, samo što im nedostaju antene.

Krpelji su kao vampiri, vole krv i ne vole sunce. Nemaju krila, ne mogu da lete niti da skaču. Umesto toga, oni se lagano kreću uz nisko grmlje ili travu da bi pronašli domaćina. Zatim se pričvrste zadnjim nogama, a ispruže prednje - kako bi se zakačili za životinju ili čoveka u prolazu. Ponekad čekaju da jednostavno padnu na budućeg domaćina u prolazu.

Postoje stotine vrsta krpelja ali za nas su bitne podele na mekane i tvrde. Razlika je prosta - mekani krpelji imaju meku, dok tvrdi krpelji imaju veoma čvrstu i jaku kožu - zato ih je mnogo teže ubiti. Tvrdi krpelji (obični) su najbrojniji u našoj sredini, nose većinu zaraza koje ljudi mogu da dobiju i zato ćemo o njima pričati.

Krpelji imaju 8 nogu koje im služe kao kuke i omogućavaju im da se lako zakače za domaćina - čoveka, kućnog ljubimca i ostale manje životinje. Ono što je zaštrašujuće, jeste, da dok uzimaju krv, krpelji mogu da uvećaju svoje telo toliko, da ih ne biste prepoznali.

 

Nakon obroka, krpleji znatno uvećavaju svoju masu

Za razliku od komaraca kojima je potrebno svega nekoliko sikundi kako bi se nahranili, krpelji na koži mogu da se zadrže 3-10 dana. Sa počecima toplog vremena (od aprila do oktobra), ove sićušne krvopije postaju aktivni i počinju da traže svog domaćina. Najviše osoba sa ubodom javlja se u maju i junu.

GDE SE KRPELJI KRIJU?

Krpelji najčešće borave na vrhu visokih trava gde čekaju prolazak životinja. Kriju se na zemlji, travi, žbunju, ispod nagomilanog lišća, u slobodnoj prirodi, ili bujnom zelenilu gde nema sunca i gde je vlaga. Penju se i na krošnje drveća, ali ređe. U sredini koju je kreirao čovek, one polažu jaja ispod kamenja, nagomilnog šuta, kanti, guma, drva za potpalu, burića, rupa zatrpanih lišćem, jazbina glodara i ostalih životinja, rupa koje su iskopali kućni ljubimci ili psi lutalice, i na javnim površinama

ŽIVOTNI CIKLUS KRPELJA

Životni vek krpelja je oko 3 godine i svega nekoliko obroka im je potrebno da se prehrane u toku života.

Uobičajeno doba razmnožavanja je proleće, atokom svog životnog ciklusa prolaze kroz 4 faze:

  1. Jaja - Traje dve nedelje. Ženke mogu da izlegu po nekoliko hiljada jaja.
  2. Larve - Po izlasku iz jaja, larva ili beba krpelj mora da se nahrani prvim krvnim obrokom pa traži domaćina (uglavnom gmizavce i sitne životinje poput glodara), i to je jedini obrok koji će im biti potreban za prvu godinu života. Bebe su minijaturne i teško uočljive ljudskom oku. Krpelji kad se izlegnu, nemaju bakterije. Tek nakon prvog obroka se inficiraju i dalje prenose bakterije i lajmsku bolest.
  3. Nimfa - Nakon prvog obroka larva se pretvara u nimfu koja traži novog domaćina kako bi obezbedila drugi obrok. Najopasnije su u ovom periodu, jer su još uvek sitne ali i inficirane bakterijama.
  4. Odrasli krpelji: Nakon drugog obroka, nimfe ponovo padaju u okolinu gde će postati odrasli krpelj. Kao odrasli krpelj, potreban im je još jedan obrok. Ciklus počinje iznova.


Za svaku od perioda odrastanja, krpelju je dovoljan po jedan obrok. Nekad ostanu na domaćinu kroz vise ciklusa odrastanja a nekad, posle svakog ciklusa, traže novog.

Krpelji su prenosioci mnogih zaraza, najpoznatija i najopasnija je lajmska bolest. 

AKO STE PROPUSTILI, PROČITAJTE I...

Sign In